Valdi je bio prva zvanična maskota u istoriji Olimpijskih letnjih igara. On je jazavčar, veoma popularna životinja u Bavarskoj, poznata po svojoj izdržljivosti, upornosti i okretnosti.

Maskota ima nekoliko različitih boja: njena glava i rep su svetloplavi, sa prugastim telom koje sadrži najmanje tri od šest olimpijskih boja.

Prema knjizi „Olimpijski maraton“ (2000), ruta olimpijskog maratona 1972. odgovarala je obliku maskote. Sa psećom glavom ka zapadu, ruta je počinjala od vrata, a sportisti su trčali suprotno od kazaljke na satu. Valdi je imao pravi alter ego, psa po imenu Cherie von Birkenhof.

U julu 1972. godine, početak olimpijskog prenosa baklje za Olimpijske igre u Minhenu 1972. godine bio je pažljivo organizovan. Baklja je paljena tradicionalno u starom Olimpijskom svetištu u Olimpiji, Grčka, i preneta je kroz Tursku, Bugarsku, Rumuniju, Jugoslaviju, Austriju, i Nemačku. Baklja je bila dizajnirana sa posebnom pažnjom, koristeći se aluminijumskom legurom, imala je karakterističan izgled i nosila je zvanični grb Igara i natpis "München 1972 Spiele der XX. Olympiade". Organizatori su osmislili precizan raspored, uključujući detaljne smernice o dužini i vremenu trajanja svake etape, uz poštovanje ceremonija i prilagođavanja vremenskim uslovima. Baklja je prenošena kroz različite terene i prepreke, a sigurnost plamena bila je od suštinskog značaja, izborom gasne smeše koja bi osigurala stabilan plamen u svim vremenskim uslovima.

Puno ime medveda je Mikhail Potapych Toptygin.

Pri izboru životinje za maskotu Olimpijskih igara u Moskvi 1980. godine, sprovedena je anketa među gledaocima TV programa o životinjama i čitaocima sportskih novina, da bi na kraju izabrali medveda za maskotu. Pristiglo je oko 45.000 pisama iz celog SSSR-a. Grupa umetnika je tada proizvela 60 grafičkih verzija maskote. Konačno je izabrana verzija Viktora Čižikova, poznatog ilustratora knjiga za decu.

Medved je poznata životinja u Rusiji, pojavljuje se u mnogim popularnim pričama, pesmama i pesmama. Miša oko struka nosi prugasti kaiš sastavljen od pet kaiševa u bojama olimpijskih krugova. Pojas se sastoji od pet krugova u jednoj boji.

Baklja za Olimpijske igre u Moskvi 1980. godine pažljivo je dizajnirana, koristeći smešu propana i butana za postojanu plamen i sigurnost. Inženjeri iz Lenjingrada, predvođeni Borisom Tučinom, stvorili su model baklje sa karakterističnim elementima poput sekcije gorionika, čaše i drške, osiguravajući optimalnu težinu i dugotrajan plamen. Reli ruta je obuhvatala 5.000 km, prolazeći kroz Grčku, Bugarsku, Rumuniju i SSSR, sa 142 planirane ceremonije duž puta, podstičući učešće u sportu i angažovanje zajednice. Izrađena uglavnom od aluminijumske legure, sadržala je sekciju za gorionik i čašu sa zaštitnim ekranom, sve u zlatno-žutim tonovima. Drška je sadržala rezervoar za gas, obezbeđujući kontinuirani i siguran plamen tokom trajanja prenosa baklje. Baklja je imala dužinu od 565 mm, minimalni prečnik od 27 mm i maksimalni prečnik od 100 mm, težila je 700 g sa punim rezervoarom gasa. Na sebi je nosila zvanični grb Igara XXII Olimpijade i natpis "Moskva-Olimpijada-80", čineći je simbolom duha i veličanstvenosti događaja.

„Ho“ od Hodorija dolazi od korejske reči koja znači „tigar“. Ime je izabrano između 2.295 konkursnih radova koje je šira javnost dostavila.

Tigar se često pojavljuje u korejskoj popularnoj umetnosti i legendama. Hodori nosi olimpijske krugove oko vrata a na glavi mu je tipičan tradicionalni korejski šešir, sangmo. Traka na šeširu je u obliku slova „S“ za Seul i pojavljuje se u različitim oblicima. Iako je manje poznata, postoji ženska verzija maskote po imenu Hosuni. „Suni“ na korejskom znači „devojka“.

Knjiga crtanih filmova „Hajde, Hodori“, o maskoti, osvojila je glavnu nagradu u kategoriji za decu na konkursu za korejsku karikaturu 1988. godine.

Za azijske igre u Seulu 1986. godine, kompanija Korea Explosive Co., Ltd. je osmislila izuzetno kreativne i dopadljive baklje. Ove baklje su se pokazale izuzetno zapaženim tokom azijskih igara, što je kasnije inspirisalo organizatore Olimpijskih igara u Seulu 1988. godine da ih ponovno koriste za prenos olimpijske baklje. Profesor Lee Woo-song sa Univerziteta Sookmyung je dizajnirao finalni model baklje nazvan "Brazier", koji je simbolizovao harmoniju Istoka i Zapada sa gravurom dva zmaja. Ova baklja, napravljena od mesinga i plastike, imala je izuzetnu otpornost na vetar, mogla je da gori neprekidno čak i u pesku ili vodi, sa trajanjem plamena do 10 minuta. Baklja je bila deo impresivnog 22-dnevnog prenosa baklje, koji je obuhvatio 21 grad i 1.595 etapa, uključujući različite načine prenosa - peške, na konjima, brodovima, automobilima, biciklima i motociklima.