Letnje olimpijske igre, osme po redu, održane su u Parizu 1924. godine na predlog predsednika MOK-a Pjera de Kubertena, koji je se već sledeće godine povukao sa te funkcije. Pariz je postao prvi grad koji je dva puta bio domaćin Olimpijskih igara.

Do Pariza, sportisti su bili smešteni u različitim delovima grada domaćina Igara, što je predstavljalo finansijski teret za nacionalne olimpijske komitete. Za Igre u Parizu, po zamisli Kubertena, prvi put se izgrađuje olimpijsko selo, smešteno pored Olimpijskog stadiona, čime svi sportisti dobijaju podjednake uslove pred izlazak na sportska borilišta.

Na OI u Parizu učestvovalo je 3092 sportista iz 44 zemlje, takmičeći se u 17 sportova i 126 disciplina. Igre su obeležili finski atletičar Pavo Nurmi, osvajač 4 zlatne medalje i američki plivač Džoni Vajsmiler, osvajač 3 zlatne medalje u plivanju i bronzane medalje kao član američkog vaterpolo tima. Nakon sledećih Igara u Amsterdamu, na kojima osvaja dve zlatne medalje, napušta sport i posvećuje se glumi. Višegodišnjom ulogom Tarzana stiče svetsku slavu.

Kraljevinu SHS u Parizu predstavlja 37 sportista u 7 sportova (atletika, plivanje, gimnastika, biciklizam, rvanje, konjički sport i fudbal). Jedina odličja, ujedno i prva olimpijska, osvaja jugoslovenski gimnastičar Leon Štukelj. On osvaja dve zlatne medalje, trijumfovavši u višeboju i na vratilu. Svoju kolekciju olimpijskih medalja Štukelj je obogatio sa jednom zlatnom i dve bronzane medalje u Amsterdamu 4 godine kasnije, kao i srebrnom medaljom iz Berlina 1936. godine. Sa šest osvojenih olimpijskih medalja Leon Štukelj se smatra najuspešnijim jugoslovenskim olimpijcem. Bio je specijalni gost na svečanom otvaranju OI u Atlanti 1996. godine, kao najstariji živi osvajač olimpijske medalje.

Sportska nadmetanja sa stadiona, po prvi put su direktno prenošena putem radija, a po prvi put su takođe na svečanoj ceremoniji zatvaranja Igara podizane olimpijska zastava, zastava zemlje domaćina i zastava domaćina sledećih Igara. Ta praksa zadržala se do današnjih dana.