Petar Popović rođen je 28. jula 1979. godine u Beogradu. Sa reprezentacijom Jugoslavije osvojio je zlatnu medalju na Univerzijadi u Pekingu 2001. godine. Nastupio je na Olimpijskim igrama u Atini 2004. godine kao deo reprezentativne selekcije Srbije i Crne Gore.

“S obzirom da potičem iz profesorske porodice, kao dete nisam bio previše zainteresovan za praćenje sporta. U prvom razredu osnovne škole bio sam visine kao učiteljica, da bi me u petom razredu sa visinom od 2.10m, profesor fizičkog odveo na trening KK BASK, klubu koji je trenirao u mojoj školi”.

Kao talentovani kadet ubrzo prelazi u Crvenu Zvezdu, u kojoj kreće da gradi svoju profesionalnu karijeru. Nastupao je još i za Hemofarm, Beneton Trevizo, Huventud, Estudijantes, Sankt Peterburg. Svoj debi u reprezentativnom dresu imao je na Univerzijadi u Pekingu.

„Selektor Svetislav Pešić oformio je selekciju pod nazivom Olimpijske nade, koju je na Univerzijadi predvodio Miodrag Baletić. Ideja je bila da se sačini selekcija od talentovanih mladih igrača koji bi se polako upoznavali sa sistemom i načinom rada u reprezentaciji. Pripreme za Univerzijadu su bile odlične, a neretko se treniralo u vreme kada i A selekcija, tako da je bilo veliko i neprocenjivo iskustvo trenirati sa prvim timom“.

Nakon evropskog i svetskog zlata, Svetislav Pešić je napustio klupu reprezentacije, te tako nije uspeo da kao selektor iznese ceo olimpijski ciklus. Na Igrama u Atini reprezentaciju SCG je predvodio Željko Obradović, a mesto među 12 putnika našao je i Petar Popović.

„ Bio sam u najboljim godinama i na vrhuncu karijere. U tom momentu na meni je bilo da radim maksimalno, da svaki trening pružim 100% svojih mogućnosti. Željko je trener sa vrhunskim rezultatima u različitim klubovima. Svaki njegov bivši igrač ga voli jer kao i sa svim velikim trenirama, a imao sam sreću i zadovoljstvo da sarađujem sa Pešićem, Blatom, Aito Garsijom, kod svih je teško ispuniti njihove zahteve jer ne bi bili to što jesu da ne traže puno. Van terena su prvi na udaru, ne daju na svoje igrače ali traže od njih i srce i dušu i telo. Taj zaštitnički odnos prema igračima pravi dobar timski duh i vodi do postizanja dobrih rezultata. Potrebno je mnogo kockica da se složi kako bi se ušlo u najboljih reprezentativnih 12, ali kad sam ušao za mene je to bio vrhunac moje karijere. Nisam neko koji bi bilo kada odbio poziv za reprezentaciju. Mislim da je najveća čast braniti boje svoje zemlje“.

„Olimpijske igre su san svakog sportiste, smotra najboljih sportista iz celog sveta i zaista se potpuno razlikuju od bilo kojeg drugog takmičenja, jer na Igrama možeš da vidiš kako razmišljaju, treniraju i pripremaju se za nastupe takmičari u drugim sportovima. Olimpijsko selo, preko 10 hiljada sportista iz celog sveta na jednom mestu daju posebnu draž Olimpijskim igrama. Poseban utisak u Atini na mene ostavio je Lebron Džejms koji je u to vreme bio leteća tvrđava. Zbog treninga, skautinga i odmora, nije bilo previše vremena da ispratim druge sportove, ali sam uspeo da pogledam finale vaterpolista. Igre u Atini su mi ostale u prelepom sećanju, to je nešto što se ne zaboravlja“.

Nakon završetka bogate i uspešne košarkaške karijere, Petar je postao deo sportskog sektora Olimpijskog komiteta Srbije.

„Kao što se igrač sprema za OI da pruži sve od sebe, tako je slučaj i sa administracijom. Organizacija za OI kreće znatno ranije. Naša zemlja ima oko 15 sportova koji mogu uvek da se nađu na Igrama. Prati se sistem kvalifikacija, koji u nekim sportovima traju 2 godine u kontinuitetu. Administracija se dugo priprema za OI da bi naši sportisti imali sve neophodne uslove i da ne bi razmišljali ni o čemu osim o svom nastupu. Imao sam priliku da iz ove pozicije vidim igre u Tokiju koje su se znatno razlikovale od Atine, jer je zbog pandemije bio ograničen broj gledalaca na sportskim borilištima. Prisustvao sam osvajanju brojnih olimpijskih medalja, a posebno zadovoljstvo je bilo gledati Jovanu Preković i Milicu Mandić kako osvajaju zlatna odličja“.