Norma za Olimpijske igre u Sočiju se prema prognozama, očekivala više od boba četvoroseda. Međutim, raspletom na kraju kvalifikacionih trka, bob dvosed je ostvario pravo učešća.

‚‚Nakon testiranja odluka je bila da pored pilota bob reprezentacije Vuka Rađenovića, idem još ja kao takmičar u bob dvosedu. Momenti pred odlazak u Soči, uglavnom su bili vezani za javne nastupe i pojavljivanje u medijima. Nezaboravno jeste i neverovatna pokrivenost gradova bilbordima, na kojima su bile naše fotografije, što nas je u kratkom roku učinilo poznatim široj javnosti, ali donelo pritisak rezultata.“

Učešće na Olimpijskim igrama nosi posebnu draž i uvek je neugodno kada se nemogućnost adekvatnog nastupa oslika u povredi ili bolešću, baš kao što je bio slučaj kod našeg reprezentativca.

‚‚Povreda koja mi se dogodila u pripremnim trkama u Sočiju se pogoršala i odrazila i na sportsku spremu, svakako je nešto što je pokvarilo i moje i planove reprezentacije. Bez obzira, za učešće na Igrama vredi trenirati, biti uporan i kroz život se odricati određenih stavki. Svako ko misli ozbiljno da se bavi sportom, mora istrajati u toj nameri i odoleti raznoraznim životnim situacijama.“

‚‚Upravo bavljenje atletikom je mene, kao i mnoge atletičare u zemlji i svetu kvalifikovalo za bob. Sve one predispozicije koje sam godinama razvijao trenirajući atletiku, od izuzetne su važnosti za nastup u bobu. Početak karijere u bobu kreće u zimu 2013. godine. Upoznavanje sa ovim sportom je teklo i ranije, ali prvenstveno obaveze koje su se odnosile na atletska takmičenja i mišljenje da mi forma još nije na potrebnom nivou, obaveze na fakultetu i povremene povrede su bili razlozi zbog kojih sam odlagao ulazak u ovaj sport.“

Autor: Relja Barać