Ceremonije i rituali koji čine sastavni deo Olimpijskih igara ih razlikuju od svih drugih međunarodnih sportskih događaja. Kroz mešavinu muzike, pesme, plesa i vatrometa, ceremonije otvaranja i zatvaranja pozivaju ljude da otkriju kulturu zemlje u kojoj su Igre odvijaju.

Ceremonija otvaranja je prvi javni događaj Olimpijskih igara i prvenstveno je odgovornost grada domaćina i Organizacionog komiteta. Redosled ceremonije propisan je po Olimpijskoj povelji.

Redosled događaja:

• Šef države domaćina zvanično proglašava Igre otvorenim.

• Parada nacija.

• Govore predsednika Organizacionog komiteta i predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta.

• Paljenje olimpijskog plamena.

• Puštanje golubica kao simbola mira.

• Polaganje Olimpijske zakletve od strane sportista, trenera i sudija.

• Organizacioni odbor organizuje zabavni program koji odražava kulturu i istoriju zemlje domaćina.

Prva ceremonija otvaranja odigrala se 1896. godine na prvim modernim Olimpijskim igrama, prva parada nacija dogodila se na Olimpijskim igrama u Londonu 1908. godine.

Od Letnjih olimpijskih igara 1928. Grčka tradicionalno ulazi prva u čast svoje uloge na drevnim olimpijskim igrama, dok je poslednja nacija koja defiluje ona u kojoj se Igre održavaju. Preostale delegacije ulaze posle Grčke, a ispred zemlje domaćina po abecednom redu.

Kao i ceremonija otvaranja, ceremonija zatvaranja počinje predstavljanjem vlasti, nakon čega sledi podizanje zastave zemlje domaćina i izvođenje njene državne himne, nakon čega sledi umetnički program. Umetnički program je obično kraći od programa svečanog otvaranja.

Redosled događaja:

• Parada nacija.

• Podizanje zastave Grčke, zemlje domaćina i naredne zemlje domaćina, uz intoniranje svake himne, jedna za drugom.

• Predavanje Olimpijske zastave gradonačelniku sledećeg grada domaćina.

• Proglašenje Igara zatvorenim od strane predsednika Međunarodnog olimpijskog komiteta.

• Gašenje Olimpijskog plamena.

• Spuštanje Olimpijske zastave i intoniranje olimpijske himne.

• Kulturno-zabavni program.

Tradicionalni deo završne ceremonije počinje „Paradom zastava“, gde nosioci zastava iz svake zemlje učesnice ulaze zajedno na stadion, sa grčkom zastavom na čelu i zastavom zemlje domaćina koja se postavlja pozadi. Iza njih marširaju svi sportisti bez ikakve razlike ili grupisanja po nacionalnosti. Ova „parada“ predstavlja spajanje svih sportista i tradicija je koja je započela tokom Letnjih olimpijskih igara 1956. na predlog školarca iz Melburna Džona Iana Vinga, koji je mislio da će to biti način da se sportisti sveta ujedine kao „jedna nacija“. Bio je to prvi Međunarodni marš mira koji je ikada održan.