Umetnost je bila važna komponenta Olimpijskih igara kroz istoriju, posebno za koju se zalagao Pjer de Kuberten, začetnik modernih Olimpijskih igara, osnivač MOK-a i njegov drugi predsednik. Pored nadmetanja u sportovima poput mačevanja, atletike i drugih, Kuberten je želeo da sastavni deo Olimpijskih igara budu i umetnička takmičenja koja su počela 1912. godine tokom OI u Stokholmu. Takmičenja su bila podeljena u pet kategorija: arhitektura, književnost, muzika, slikarstvo i skulptura. Teme ovih dela su bile inspirisane sportskim poduhvatima, odražavajući filozofiju olimpizma i olimpijske vrednosti poput izvrsnosti, poštovanja i prijateljstva. Takmičari su bili u prilici da osvoje zlatne, srebrne i bronzane medalje, a u periodu od 1912. do 1952. godine, dodeljena je ukupno 151 medalja originalnim delima likovne umetnosti.

Ali kako je Kuberten uopšte došao na ovu ideju? Naime kao istoričar istraživao je period antike i na taj način se zainteresovao malo više za antičku Grčku. Bio je inspirisan arheološkim nalazima drevne Olimpije, svetilišta u antičkoj Grčkoj koje je bilo poznato kao mesto održavanja drevnih Olimpijskih igara. Samim tim arhitektura Olimpije je bila pod velikim uticajem teme sporta. U periodu antike, na grnčariji koja je korišćena u svakodnevnom životu često je sadržala sportske predstave poput pankrationa, rvanja, boksa, a u kasnijim periodima i bacanja diska, koplja, skoka u dalj i trčanja. Nije izostavljena ni skulptura među kojima je jedna od poznatijih Bacač diska. Ovim možemo uočiti prvu vezu Olimpijskih igara i likovnih umetnosti koju je uvideo i sam Pjer de Kuberten.

Pjer de Kuberten je težio ujedinjenju sporta sa kulturom i obrazovanjem jer je smatrao da jedan čovek može da živi u harmoniji i da stvara miroljubivo društvo samo ukoliko pored fizičkog napora praktikuje umni i duhovni razvoj. Obnovom drevnih Olimpijskih igara video je mogućnost promocije svojih teorija i ideje o reformi obrazovanja. Na prelazu vekova mu je to pošlo za rukom, te su prve Igre održane 1896. godine u Atini. Međutim, isprva su se održavala samo sportska takmičenja do Igara u Stokholmu 1912. godine, kada je konačno uspeo je da obezbedi mesto za umetnost. Prijave su tražene u kategorijama arhitekture, muzike, slikarstva, skulpture i književnosti, uz upozorenje - svaki rad je morao biti nekako inspirisan konceptom sporta.

Tokom narednih nekoliko decenija, Olimpijske igre su postale vrhunski međunarodni događaj, međutim, takmičenja u likovnoj umetnosti postaju sve više zanemarena u odnosu na sportska nadmetanja da bi se kraju likovni konkursi ukinuli nakon Igara 1948. godine.

Ipak, pola veka kasnije, koncept umetničkih takmičenja se ponovo pojavio. Počevši od 2004. godine, MOK je održavao zvanično sportsko i umetničko takmičenje uoči svakih narednih Letnjih igara. Na konkurs 2012. godine, učesnici su slali skulpture i grafičke radove na temu „Sport i olimpijske vrednosti izvrsnosti, prijateljstva i poštovanja“. Iako medalje nisu bile u pitanju, pobednici su dobili novčane nagrade, a najbolji radovi bili su izloženi u Londonu tokom Igara.

Danas je jedna od najvećih umetničkih veza sa Olimpijskim igrama dizajn postera/plakata. Prve Igre koje su dobile svoj zvanični poster bile su za Letnje olimpijske igre 1908. u Londonu, a prvi koji je ostavio veliki uticaj bio je poster iz Stokholma iz 1912. ilustratora Olea Hjortzberga.