Džudistkinja Milica Nikolić osvojila je srebrnu medalju u težinskoj kategoriji do 48kg na XIX Mediteranskim igrama. Milica je tako donela prvu medalju u džudou za Srbiju na ovom takmičenju, na sjajan način započevši nastup naših džudista u Oranu. Sjajna džudistkinja je i na prethodnim Mediteranskim igrama, održanim u Taragoni 2018. godine, osvojila srebrnu medalju u kategoriji do 48kg. U produžetku teksta nalazi se intervju u kome je naša džudistkinja, Milica Nikolić, govorila o tome šta joj najteže pada u procesu priprema za takmičenje, atmosferi i podršci u Timu Srbija, kao i o tome kakvo je bilo suđenje na Mediteranskim igrama u Oranu.

Pošto mi nije prvi put da učestvujem i osvojim medalju na Mediteranskim igrama, kao i na prošlim, tako i na ovim u Oranu, veliko je zadovoljstvo kada se osvoji medalja na takmičenju poput ovog gde uvek bude prisutan čitav tim Olimpijskog komiteta Srbije, kao i takmičari iz drugih sportova, tako da podrške i čestitka ne manjka.

Same pripreme za Mediteranske igre pre puta su tekle kao i za svako moje takmičenje, dok sam se pri dolasku u selo na MI više fokusirala na skidanje kila, tako da su i moji treninzi pred samo takmičenje bili podređeni tome. Jer većina sportista u borilačkim sportovima poslednjih par dana pred takmičenje trenažni proces podredi regulisanju kilaže. Sami uslovi u selu su bili potpuno zadovoljavajući.

Što se tiče moje kategorije, konkurencijom sam bila zadovoljna jer je došlo par takmičarki koje se takmiče i na IJF Tour-u što mi je pored osvajanja medalje, značilo i da testiram sebe u borbama sa njima pred predstojeća Grand Slam i Grand Prix takmičenja.

Meni lično pred svako takmičenje, pored fokusiranja za same borbe, možda i najteže pada skidanje kila i regulisanje težine, jer to je proces koji iziskuje dosta vremena i posvećenosti pre i uoči takmičenja. To je dodatna disciplina kojom se moram baviti sa istom posvecenošću kao i samim džudom.

Sama hala u kojoj je održano takmičenje je zaista bila veoma lepa, prostrana i osvetljena i dosta me je iznenadio kvalitet organizacije samog takmičenja, kao i povezanost sale za zagrevanje i same hale gde smo se borili.

Kao i na svim takmičenjima na kojima nastupamo gde je prisutan Olimpijski komitet Srbije, atmosfera je uvek specifična, jer pored sportista iz džudo sveta, prisutni su i sportisti iz ostalih sportova sa kojima se poznajemo privatno i samim tim atmosfera bude dosta bolja jer se više družimo i svi smo smešteni u jednoj zgradi, bez karantina i izolacija, i takođe imamo kontakt sa ljudima iz OKS koji su nam 24h na raspolaganju i koji su u svakom trenutku uvek tu za nas šta god da nam treba.

Sama organizacija u selu je bila zadovoljavajuća, ne bih izdvojila nešto posebno, ali su svi volonteri i ljudi koji su radili u samom selu bili preljubazni i komunikativni, i za svaku informaciju i pomoć su uvek bili dostupni i spremni da pomognu ako je potrebno.

Moj sam nastup je bio zaista dobar, i oko toga su se složili i sami treneri koji su bili pristuni, jedino je suđenje bilo malo diskutabilno celog dana, ne samo u mom meču, već u svim mečevima, ali to smo i očekivali donekle jer suđenje na IJF takmičenjima i na takmičenjima ovakvog koncepta se uvek donekle razlikuje. Ali sam zadovoljna rezultatom i što je na kraju moj nastup tog dana bio dovoljan za finale.

Razlika je velika pre svega zbog toga gde je takmičenje održano, jer sam Japan je poznat po perfektnoj organizaciji bilo čega a posebno OI, dok MI predstavljaju koncept OI samo u manjoj verziji, tako da se sam duh OI može u nekim segmentima doživeti na MI, ali iako je ovo lepo iskustvo, OI su ipak kruna svačije karijere, pa i moje.