Novi biser srpske atletike, bacačica koplja Adriana Vilagoš osvojila je zlatnu medalju u ovoj disciplini na XIX Mediteranskim igrama u Alžiru i sa samo 18 godina postala šampion Mediterana. Skrenula je pažnju na sebe još pre četiri godine kada je postavila svetski rekord u konkurenciji takmičarki do 14 godina. Koplje od 400 grama tada je bacila 63 metra i 80 centimetara. Prošle sezone u juniorskoj konkurenciji je postala prvakinja sveta u Najrobiju i vicešampionka Evrope u Talinu. Evropski olimpijski komiteti dodelili su joj drugo mesto u izboru za najboljeg mladog sportistu kontinenta. Postala je svetska rekorderka za atletičarke do 18 godina. Koplje od 500 grama bacila je neverovatnih 70 metara i 10 centimetara. Na juniorskom Šampionatu sveta u Keniji osvojila je zlatnu medalju, i to sa olimpijskim kopljem teškim 600 grama. Rezultatom od 61 metar 46 centimetara oborila je državni rekord među takmičarkama do 20 godina. Potom je na Mitingu u Zagrebu postala juniorska evropska rekorderka bacivši koplje 62 metra i 36 centimetara. Pored navedenih uspeha, sjajna Adriana je, u konkurenciji mladih sportista, ponela titulu najuspešnije u 2021. godini koju dodeljuje Olimpijski komitet Srbije. U nastavku teksta nalazi se intervju u kojem je budućnost srpske atletike, Adriana Vilagoš, govorila o utiscima o svom debitantskom nastupu na Mediteranskim igrama, svojim protivnicama na ovom takmičenju, kao i o tome šta bi promenila u svom nastupu na narednim Igrama.

Jako sam srećna. Ovo mi je najveće seniorsko takmičenje do sada gde sam uspela osvojiti medalju.

Trenirala sam u Malom Iđošu. Napravile smo mini pripreme za ovo takmičenje. I kod kuće, a posle i u Oranu sam imala odlične uslove za trening.

Imala sam jaku protivnicu Edu Tuguz iz Turske, četvrtu sa Olimpijskih igara u Tokiju, i drago mi je što sam uspela da je pobedim. Ostale devojke sam poznavala od ranije, osim Francuskinje. Došle su sa malo slabijim rezultatom od nas, pa nisu mogle da se uključe u borbu za zlato, ali je do kraja bila neizvesna borba za treće mesto.

Prilikom priprema nisam imala nikakvih poteškoća, ali sam u Oranu dan pre takmičenja imala ceo dan dijareju i povraćanje, dva dana skoro ništa nisam mogla da pojedem, živela sam bukvalno na koka koli. Teško mi je palo što nisam mogla da bacim željenu dužinu.

Jako mi se sviđao i stadion i pomoćni stadion gde sam trenirala i zagrevala se za takmičenje. Publika je bila neverovatna. Nikada nisam bacala u ovakvoj atmosferi kada toliko ljudi navija za mene.

Mislim da je atmosfera bila dobra. Ja sam prvi put na ovakvom takmičenju, mlađa sam od većine i nisam baš puno sportista poznavala. Od atletičara, trenera i predstavnika Olimpijskog komiteta imala sam podršku, a dosta sportista mi je čestitalo posle takmičenja.

Sviđala mi se organizacija, zamisao i način funkcionisanja Mediteranskog sela, jedino što je bilo neočekivanih problema: sa strujom, sredstvima za higienu, a ni sobe baš nisu tako izgledale kao u brošurama, a prodavnice nikada nisu radile.

Sve u svemu svidelo mi se takmičenje i volela bih da učestvujem i na sledećim Mediteranskim igrama.

Svakako. Uspela sam da vidim kako funkcioniše život u Olimpijskom selu, kakav je osećaj biti član jednog velikog tima iz Srbije i to je predstavljalo veliko iskustvo za mene.

Zadovoljna sam svojim učešćem na Mediteranskim igrama. I na sledećim igrama bih volela da odbranim zlato, samo bih volela da i rezultatski bacam bolje, da bacim lični rekord.