Marko Podraščanin je rođen 29. avgusta 1987. godine u Novom Sadu. Kao član odbojkaške reprezentacije Srbije osvojio je bronzanu medalju na prvenstvu sveta 2010. godine, dok je na prvenstvima Evrope osvojio dve zlatne medalje (2011, 2019.) i tri bronzane (2007, 2013. i 2017). Beleži učešće na Olimpijskim igrama u Pekingu i Londonu.

Broj uspešnih reprezentativaca svedoči o tome koliko je novosadska škola odbojke značajna za razvoj ovog sporta u Jugoslaviji i Srbiji. Tradicija se nastavila i nakon osvajanja zlata u Sidneju 2000. godine i put koji je utabanala ta generacija je motiv više za svaku sledeću.

„Prošao sam mlađe selekcije Vojvodine i potpisao prvi ugovor za seniorski tim. Poznato je koliko je Novi Sad podario odbojci ovde i tradicija kojoj se ponosi. Zlato iz Sidneja i godinu dana kasnije zlato sa prvenstva Evrope u Ostravi su, ne samo mojoj generaciji reprezentativaca i meni, nego i deci tog doba bili veliki podstrek u doba kada smo počinjali da treniramo odbojku.”

Nakon osvajanja bronzane medalje na Evropskom prvenstvu u Rusiji 2007. godine, njegove prve u bogatoj riznici, usledile su pripreme za turnire koji nose plasman na Olimpijske igre u Pekingu. Reprezentacija je uspela da izbori plasman preko predolimpijskog turnira u Izmiru, nakon dramatične pobede nad Španijom u finalu. Širom otvorena pekinška vrata, iza kojih je stajala ulaznica za najveću sportsku smotru, od starijih članova ekipe je slušao o Igrama, veličini olimpijskog sela, atmosferi i mnoštvu sportista koji dolaze za istim ciljem.

„Mi smo bili tačno na centru stadiona i sećam se da je akrobata trčao po krovu stadiona dok se nije upalila olimpijska baklja. Olimpijsko selo je bilo potpuno novo. Međutim, bio je prisutan smog i delimično zagađenje vazduha nekoliko dana. Vreme je bilo izuzetno toplo a oni su obećali da će u narednih nekoliko dana, nakon otvaranja, to „skloniti” izvesnim metodama koje su razmotrili i pripremili. Poznato je da Peking ima veliki broj automobila i verovatno je to bilo i presudno. Uslovi za sportiste su bili na najvišem nivou. U samom Pekingu, koji je višemilionski grad, bila je napravljena posebna ‚‚olimpijska saobraćajna traka” na nekim mestima, što je nama mnogo značilo jer nismo morali da ulazimo u saobraćajnu gužvu. Nakon što smo završili takmičenje, ostali smo mu u Kini još šest dana i uspeli smo da obiđemo najpoznatije znamenitosti tog dela Kine.”

Takmičarski deo donosi sve veću dozu neizvesnosti kako se približava borba za medalju. Igre u Pekingu i olimpijski ciklus koji je završen 2008. godine za našu reprezentaciju je nosio rovovsku bitnu na skoro svakom takmičenju protiv reprezentacije SAD.

„SAD su bile nezgodan provitnik u celom ciklusu. Mesec dana pre nastupa na OI, sastali smo se u finalu Svetske odbojkaške lige. Ekipa koja je bila izuzetno fizički spremna i vrlo motivisana da osvoji zlato na Igrama. Bilo je teško tih nekoliko godina zbog sjajne generacije Milera, Stenlija, Salmona, Bola,... U finalu Svetske lige smo poraženi sa 3:1, iako je svaki set bio naporan i težak toliko da nijedna ekipa nije osvajala svoje setove sa više od tri poena razlike. Na Igrama smo imali, praktično, dobijenu utakmicu. Izgubili smo u četvrtfinalu i oni su na kraju osvojili zlatnu medalju.”

Momenti ovekovečeni slikama sa sportskim uzorima oživljavaju uspomene na dane provedene tokom praznika sporta, u olimpijskom selu. Upoznao je mnogo sportista i družio se sa najboljima iz Srbije tog vremena. Došavši kući nakon Igara, shvatio je da je napravio samo nekoliko slika i obećao sebi da, ako ode još jednom, fotografije ne smeju izostati. Uspomene iz Londona su bile bogatije fotografijama sa skoro celom našom delegacijom, rukometašima, vaterpolistima, Novakom Đokovićem i ostalima. Uz nezaobilazne NBA zvezde, poput Kobija Brajanta, braće Gasol i ostalih košarkaških veličina s kojima su nastale zajedničke fotografije, želja je bila otići na meč i uživo pratiti umeće ovih igrača. Međutim, uz gust raspored sopstvenih utakmica i treninga nije bilo vremena posetiti nijedan od mečeva američkog sastava.

„Momenat za pamćenje odigrao se u Londonu kada je u restoran ušao Usein Bolt. Svi su ustali i aplaudirali, nakon što je osvojio mnogobrojna zlata i ukazali mu najveće poštovanje. Isto je bio slučaj i sa plivačem Majklom Felpsom. Prvih nekoliko dana mi je bilo neobično što ih viđam tu oko sebe i oko nas, a posle je sve to prešlo u rutinu jer su i oni sportisti i takmičari kao i mi. Čak mi je Rafael Nadal dodao flašu Koka Kole u restoranu. Euforija prilikom polaska iz Beograda prema Londonu u avionu je nešto što ću zauvek pamtiti i prepričavati.”