Na svetskoj odbojkaškoj sceni krajem prošlog veka, sve jače počinje da sija nova zvezda, mlada i puna svetlosti. Sa kakvom energijom obasjava svod, više dileme nije bilo da li će zasijati najjače. Već je samo pitanje vremena.

Olimpijski turnir u odbojci u Sidneju je na pomolu. Pripreme su iscrpljujuće i traju skoro tri meseca. Selektor Zoran Gajić ne kalkuliše i traži ozbiljnost na najvišem nivou u trenažnom procesu. Trenira se danonoćno. Dogovoreno je da se put Australije krene dve nedelje ranije, kako bi se ekipa adaptirala i odigrala dodatni kontrolni meč. Često su im ostali sportisti iz jugoslovenske delegacije dobacivali kako neprestano treniraju, bez pauze.

„Selektor Gajić želeo je da tempira formu i nakon dva poraza od Rusije i Italije, stvari počinju da se kreću drugačijim tokom. Turnir odmiče i ekipa oseća sav benefit jakih i dugih priprema. Osećamo se superiornije u odnosu na protivnike i teren je bio jedino merilo za potencijal i snagu koju imamo. Četvrtfinale nam je bilo izuzetno teško jer je Holandija bila favorit za osvajanje prvenstva i ekipa koja je harala odbojkaškom scenom poslednjih nekoliko godina. Uspeli smo da pobedimo i prođemo dalje.”

Seća se zanimljivog detalja, koji je u isto vreme bio i stresan i povoljan za naš tim. Naime, pred početak takmičenja retko ko je razmišljao o eventualnom finalu i praktično, niko nije verovao da će zaista biti osvojeno zlato. Osoba koja je bila zadužena za organizovanje putovanja iz Olimpijskog komiteta rezervisala je karte za povratak u Jugoslaviju na dan finalne utakmice, u večernjim satima.

Kada se primakla polufinalna utakmica, razmišljalo se kako će se stići na avion i da li je potrebno polazak odložiti. S obzirom da su tamo boravili mesec dana i da su nosili mnogo stvari, dan ranije je poslata većina kofera, kako se ne bi čekao poslednji čas. Sledi susret sa Italijom u borbi za finale. Jugoslavija rešava utakmicu u svoju korist i maksimalnim rezultatom ulazi u finalni okršaj protiv Rusije.

„Umesto o finalu, razmišljalo se o povratku i kako spakovati sve stvari. Uz sve detaljne i iscrpne analize protivnika, treninga i pripreme pred finale, organizuje se povratak kući neposredno nakon završetka meča: dodela medalja i brzo spremanje, tuširanje i ulazak u autobus do aerodroma. Taj momenat nam je odvukao misli i donekle psihički rasteretio pred odlučujuću utakmicu, jer je to bila još jedna aktivnost kojom smo bili zaokupljeni.”

Finale donosi spektakularnu igru i maestralnu partiju naše reprezentacije. Ivan Miljković drži pečat za overu u poslednjem poenu i napadu. Najbolja odbojka igra se u Jugoslaviji! Dok se trobojka vijori pod svodovima arene, uzdignute glave i poslednji put na ovom takmičenju, usne melodično i ponosno prate „Hej, Sloveni!”