Bavljenje profesionalnim sportom na teritoriji bivše Jugoslavije u turbulentnim i neizvesnim vremenima devedesetih godina nosi borbu na više frontova. Egzistencijalno pitanje sporta u državi pogođenoj sankcijama i ekonomskom krizom bilo je izraženije nego inače. Imati prepreku više i dozu pritiska zbog nepoznate budućnosti, pojačavalo je vrednost svakog postignutog rezultata. Posleratne godine nose drugačiju perspektivu i tihu zebnju da bi sport ponovo mogao da podlegne pod uticaj politike.

Generacija koja je osakaćena neučestvovanjem na Igrama u Barseloni 1992. godine zbog političkih sankcija traži svoju šansu u ciklusu za Atlantu. Iako se činilo da će četvorogodišnji trud doći na naplatu bez drugih faktora koji ne pripadaju sportu, kod nekih to nije bilo slučaj.

„U martu 1996. godine sam izborio olimpijsku normu za Igre koje počinju u avgustu iste godine. U narednih nekoliko meseci, zbog poteškoća oko dobijanja viza i finansijskih nedostataka, otišao sam samo na jedan pripremni predolimpijski turnir. To je samo jedan od primera koliko je sportistima iz Jugoslavije bilo teško u tim vremenima i opet su mogli na takmičenjima da pariraju ostalima.”

Većinu priprema za Atlantu sprovodili su sami on i trener Sreten Damjanović, uglavnom bez sparing partnera i uz improvizovane treninge sa raspoloživim rekvizitima. Rvanje je tada, kao i većina sportova u zemlji, spasavano uz pomoć Olimpijskog komiteta, donatora i entuzijasta. Najjači svetski turniri u predolimpijskom ciklusu održavani su u zapadnoevropskim zemljama, gde najčešće nisu mogli dobiti vizu za boravak i time bili uskraćeni za kvalitetne kontrolne borbe. U otežanim i nepredvidivim uslovima, deveto mesto na olimpijskim turniru ne može se smatrati neuspehom. Ipak, nastupom na Igrama ispunio je jedan od svojih ličnih ciljeva.

„Nisam mogao ni da pretpostavim kako to izgleda, zaista glaumorozno. Olimpijske igre su specifično takmičenje, koje se razlikuje od svih drugih prvenstava, od formata do marketinškog prikaza. Sjedinjenje Države neguju karakterističan odnos prema marketingu i ceo kompleks olimpijskog sela je bio takav da je prikazana idealna slika tadašnjeg društva, uz komercijalizaciju sporta. Za nas sa ovog podneblja je to bilo neobično, imajući u vidu kroz kakav je period prošla Jugoslavija. Ali, na jednom mestu su bile sve legende sporta, između ostalih i NBA zvezde i takav ambijent je za pamćenje.”