Aranka Binder rođena je 19. juna 1966. godine. Bivša je reprezentativka Jugoslavije u streljaštvu. Zabeležila je tri učešća na Olimpijskim igrama. Takmičeći se pod zastavom Međunarodnog olimpijskog komiteta zbog sankcija koje su uvedene Jugoslaviji osvaja bronzanu medalju u Barseloni 1992. godine u disciplini vazdušna puška.

Olimpijske igre 1992. godine su bile veoma specifične, jer je poznato da zbog politkičkih sankcija našim reprezentativcima nije bilo omogućeno da učestvuju na takmičenju pod zastavom Jugoslavije. Nekoliko dana pred početak Igara bilo je veoma haotično, jer do poslednjeg momenta nije bilo poznato da li će naši sportisti moći da učestvuju na takmičenju. Hotel u Beogradu u kojem su bili smešteni sportisti, bio je mesto kulminacije dramatičnog i bolnog raspleta. Zidovi tog hotela će zauvek nositi uspomenu tužnog perioda za sport na ovim prostorima i osećaj nemoći naših sportista. Umesto osmeha i radosti, ponosa i poleta, Beogradom se prostirao muk uništenih karijera i oduzetih šansi. Tog dana je ipak politika pobedila.

Ipak, Međunarodni olimpijski komitet dao je dozvolu sportistima koji se takmiče individualno za nastup u Barseloni. Nakon dolaska u Španiju, striktno je rečeno da se ime države nigde ne spominje, nakon čega je svaki od sportista potpisao izjavu gde je to bio uslov za učešće. Dobijena je oprema od Međunarodnog olimpijskog komiteta i pod tom zastavom se jedino moglo nastupiti. Pored svih okolnosti i teških uslova u kojima su se naši sportisti našli, zajedno sa delegacijama, trenerima, prvog dana takmičenja Aranka Binder puca pravo u medalju, u bronzanu.

„Odjek koji je taj rezultat imao je bio enorman. Novinari su neposredno nakon toga morali da izveste o osvajačima medalja i zemljama iz koje dolaze. Međutim, na njihovo insistiranje, nisam smela reći odakle dolazim zbog izjave koju sam potpisala pred Međunarodnim olimpijskim komitetom.”

Španski novinari su nekako morali da napišu odakle i sa kojeg podneblja dolazi, te su sami našli informaciju da je iz dela Srbije i Crne Gore i time vešto zaobišli ime tadašnje države.

Po ustaljenom protokolu tih godina, prva dodela medalja na Olimpijskim igrama je u disciplini vazdušna puška za žene. Start za njenu disciplinu je na tim Igrama bio prvog dana u devet časova ujutru. Iako je tri puta bila na Olimpijskim igrama, nijednom nije mogla da prisustvuje ceremoniji otvaranja. U jednom emitovanju kviza ‚‚Želite li da postanete milioner” koji se emitovao na našim prostorima bilo postavljeno pitanje: „Aranka Binder ima tri učešća na Olimpijskim igrama. Na koliko je ceremonija otvaranja bila?” Tačan odgovor je bio: nijednom! Iako su još među ponuđenim odgovorima bile opcije jednom, dva puta i tri puta i takmičar je tom prilikom netačno odgovorio. Nije bila ni na jednom otvaranju jer je njena discplina uvek bila na programu prvog dana takmičenja već u ranim jutarnjim časovima i zbog psihofizičke pripreme, nije bilo preporučljivo boraviti na toj ceremoniji do kasnih večernjih sati.

Podelila nam je interesantnu priču nakon osvajanja medalje. Naime, osvajači medalja na tim Igrama dobijali su od ‚‚Rej Bana” kao generalnog sponzora, naočare kao suvenir. Kao osvajačici bronzane medalje, pripale su joj naočare sa bronzanim okvirom i specifičnim izgledom koji je pravljen posebno za te Olimpijske igre i predstavljao posebnu, unikatnu seriju.

„Taj model mi nije odgovarao zbog glomaznosti i posle nekoliko dana sam otišla u Barselonu, kako bih probala da zamenim za model koji odgovara ženskim crtama lica. Ulazak u ‚‚Rej Ban” radnju donosi zanimljivu scenu. Nakon što sam izvadila futrolu sa tim modelom naočara, da bih pokazala mladiću koji je tu zaposlen, govorim mu da bih htela da zamenim za nešto što bi mi odgovaralo. On je doslovce odskočio unazad i ostao u čudu kada ih je video, iznenađen, rekavši da ni u kom slučaju ne sme da ih primi, jer je to posebna serija, pravljena samo za osvajače medalja. I dan danas ih pažljivo čuvam.”