Olimpijske maskote su fiktivni likovi, obično životinje poreklom iz tog područja, ili pak ljudske figure koje predstavljaju kulturno nasleđe mesta gde se održavaju Olimpijske igre. Reč maskota izvedena je iz provansalskog jezika i pojavila se u francuskim rečnicima krajem XIX veka.

Prva nezvanična olimpijska maskota nazvana je „Schuss“ i stvorena je za Zimske olimpijske igre u Grenoblu 1968. Bila je predstava čoveka na skijama, a izgledom je bila na pola puta između predmeta i ličnosti. Tek na Letnjim olimpijskim igrama u Minhenu 1972. stvorena je prva zvanična olimpijska maskota. Od tog trenutka su maskote postale nezaboravni ambasadori Olimpijskih igara. Maskota ima zadatak da daje konkretnu formu olimpijskom duhu, šireći vrednosti istaknute na svakom izdanju Igara, kao i promovisanje istorije i kulture grada domaćina.

Valdi je bio prva zvanična maskota u istoriji Olimpijskih letnjih igara. On je jazavčar, veoma popularna životinja u Bavarskoj, poznat po svojoj izdržljivosti, upornosti i okretnosti. Maskota ima nekoliko različitih boja: njena glava i rep su svetloplavi, sa prugastim telom koje sadrži najmanje tri od šest olimpijskih boja. Valdi je rođen 15. decembra 1969. na božićnoj zabavi Organizacionog komiteta Igara u Minhenu, gde su prisutni dobili bojice, listove papira i glinu za modeliranje od kojih su pravili svoje maskote. Valdi je imao pravi alter ego, psa po imenu Šeri fon Birkenhof, kojeg je predsednik Organizacionog odbora Igara u Minhenu, Villi Daume, poklonio predsedniku Međunarodne sportske novinarske asocijacije (AIPS), Feliksu Levitanu, 1970. godine.

Preko dva miliona proizvoda povezanih sa Valdijem prodato je širom sveta.Valdi je bio dostupan kao plišana i plastična igračka, a pojavljivao se na dugmadima, posterima i nalepnicama i kao pin. Međutim, pin nije izašao sve do nekoliko godina nakon Olimpijskih igara.

Maratonska ruta na Olimpijskim igrama 1972. kreirana je da liči na Valdija. Staza je bila raspoređena tako da je glava psa bila okrenuta ka zapadu, a sportisti su trčali u smeru suprotnom od kazaljke na satu, počevši od zadnjeg dela psećeg vrata i nastavljajući oko ušiju. Usta psa predstavljala je staza kroz park Nimfenburg, a prednje noge staza kroz Hiršgarten. Trbuh je bio glavna ulica u centru Minhena, a njegove zadnje noge, zadnji kraj i rep bili su u Engleskoj bašti, parku koji se proteže duž reke Izar. Sportisti su nastavili duž leđa psa i ušli na Olimpijski stadion.

Popularnost Valdija je podstakla buduće organizatore Igara da osmisle svoje maskote i brendove kako bi pomogli u prikupljanju novca potrebnog za organizaciju Olimpijskih igara.