Franjo Mihalić je rođen 9. marta 1920. godine u mestu Velika Ludina. Bio je jugoslovenski atletičar, potom i trener, specijalista za duge staze, a najviše maraton.
Atletika nije bila prvi Franjin izbor kada je sport u pitanju, zapravo, bio je biciklizam. Zaradivši prvi novac u štampariji “Vjesnik” odmah je kupio bicikl i počeo da se takmiči za klub Olimp. Paralelno sa biciklizmom uživao je i na fudbalskom terenu. Igrao je na poziciji desnog krila u zagrebačkom klubu Grafičar.
Iako je bio uspešan u oba sporta, nakon Sportskih igara održanih u Zagrebu osetio je strast prema trčanju, strast koja je trajala do duboke starosti. Svake godine su zagrebački sportski klubovi slali po jednog svog takmičara da učestvuje na trci Savskim nasipom dugoj tri kilometra. Franjo je učestvovao na jednoj od trka završivši na drugom mestu sa samo metar zakašnjenja. Mnogi su ga nakon toga ubeđivali da se posveti “kraljici sportova”. To je bio trenutak kada je Mihalić trebalo da prelomi i odluči kom će se sportu posvetiti.
Atletikom je počeo da se bavi 1941. godine u HŠK Konkordija u Zagrebu. Posle Drugog svetskog rata do 1947. je bio član zagrebačke Mladosti, potom je prešao u AK Partizan gde je ostao do kraja života trenirajući mlađe kategorije atletičara.
Usledili su uspesi na svim deonicama. Mihalić je oborio državne rekorde na 10.000 metara u Zagrebu i na 5.000 metara u Celju. Čak ni odlazak u vojsku nije poremetio Franjine ambicije, već ga je ojačao i preporučio Arturu Takaču i beogradskom Partizanu.
Na Olimpijskim igrama učestvovao je tri puta. Debitovao je 1952. u Helsinkiju 18. mestom na 10.000 m. Kruna njegove karijere bile su Olimpijske igre u Melburnu 1956. godine. Mihalić je trku startovao u 13h pri temperaturi od neverovatnih 42 stepena. Na desetom kilometru trke kod okrepnog stola masa ga je odgurnula i iako je u tom trenutku delovalo da je sve gotovo na scenu je stupila Franjina upornost. Narednih 15 kilometara stizao je jednog po jednog maratonca dok se nije našao na drugom mestu kada je odlučio da održi razdaljinu. Srebro je od tog trenutka bilo u njegovim rukama. Na cilju su ga dočekali fudbaleri i Dragoslav Šekularac sa ovacijama. Na Olimpijskim igrama u Rimu u 39. godini bio je 12. u maratonu.
Artur Takač je u Atini organizovao atletski dvomeč između skandinavskih i balkanskih zemalja. Pobedom na 10.000 metara doneo je bod za Balkan, ali je Artur insistirao da istrči i maratonsku trku dan kasnije. Umor je bio evidentan, ali iz poštovanja prema njemu zauzeo je svoje mesto na startnoj liniji. Kako je Mihalić poznavao stadion u Atini i njegovu specifičnost nije mu teško palo da na 32. kilometru ostvari prednost od 500 metara. Bio je to rekord maratonske staze sve dok ga nije srušio maestralni Abebe Bikila.
Dobitnik je prve „Zlatne značke“ lista „Sport“ za najboljeg sportistu Jugoslavije 1957. godine a za sportistu godine, takođe je proglašavan i u anketama Sportskih novosti i Politike.
Franjo Mihalić je radio kao nastavnik fizičke kulture u Vojnoj gimnaziji u Beogradu, a imao je i dugu i uspešnu karijeru i u veteranskoj konkurenciji, aktivan je bio kao trener trkača Partizana, atletski sudija i organizator atletskih takmičenja.
Preminuo je 14. februara 2015. godine u Beogradu.