Džejms Klivlend Ovens, poznatiji kao Džesi Ovens je jedan od sportista čije se ume urezalo u Olimpijsku istoriju. Sin poljoprivrednika i unuk roba osvojio je 4 zlatna odličja na Olimpijskim igrama 1936. godine u Berlinu.

Rođen je kao sedmo dete Henrija i Eme Ovens 12. septembra 1913. godine u Alabami. Kada je imao 9 godina, porodica se preselila u Klivlednd, Ohajo, tokom Velike migracije, gde je nastavio svoje školovanje. Učiteljica je prečuvši njegovo ime u dnevnik umesto imena Džejms upisala Džesi koje se zadržalo i tokom njegovog odrastanja.

Kao mlad, Ovens se u slobodno vreme bavio različitim poslovima: dostavljao je namirnice, vršio utovar u teretne vagone, radio u obućarskoj radnji, dok su njegov otac i stariji brat radili u čeličani. U ovom periodu života, Ovens je shvatio da ima strast prema trčanju. Njegova obećavajuća atletska karijera počela je 1928. godine u srednjoj školi gde je postavio prve rekorde. Džesi je nizao pobede u svim glavnim atletskim disciplinama na stazi. Bio je prvak države, tri godine za redom. Na nacionalnom međuškolskom takmičenju u Čikagu, postavio je novi svetski rekord srednjih škola istrčavši trku na 100 jardi za 9,4 sekunde koji je ujedno bio i svetski rekord, međutim, tu nije kraj njegovom uspehu. Postavio je i svetski rekord srednjih škola na 220 jardi stigavši na cilj za 20,7 sekundi.

Ovensova senzacionalna srednjoškolska karijera dovela je do toga da ga je imao ponude desetine koledža. Ovens je izabrao Državni univerzitet u Ohaju, iako Univerzitet u to vreme nije mogao da mu ponudi stipendiju. Radio je niz poslova da bi izdržavao sebe i svoju mladu suprugu Rut sa kojom se zabavljao od srednjoškolski dana.

Na prvenstvu u An Arboru 25. maja 1935. postavio tri svetska rekorda i izjednačio četvrti u rasponu od oko 45 minuta. Džesi nije bio siguran da li će uopšte moći da učestvuje, jer je patio od bolova u leđima koji su nastali kao posledica pada niz stepenice. Ubedio je svog trenera da mu dozvoli trku na 100 jardi kao test za svoja leđa, koju je završio za 9,4 sekunde, još jednom izjednačivši svetski rekord. Uprkos bolu, nastavio je da se takmiči u još tri discipline, postavljajući svetski rekord u sve tri. U rasponu od 45 minuta, Džesi je postigao ono što mnogi stručnjaci i dalje smatraju najvećim atletskim podvigom u istoriji, tri svetska rekorda i ponavljanje četvrtog. Njegov uspeh na šampionatu Big Ten 1935. ulio mu je samopouzdanje da je spreman da briljira na najvišem nivou, Olimpijskim igrama.

Džesi je bio učesnik Olimpijskih igara 1936, koje su održane u Berlinu, u Nemačkoj u periodu Trećeg rajha. Novi nemački kancelar, Adolf Hitler, se nadao da će tokom Igara prikazati moć nemačkog naroda, međutim planove mu je poremetio Ovens. Pobedio je u trci na 100 metara za 10,30 sekundi, na 200 metara za 20,70 sekundi, a zatim u skoku u dalj, sa impresivnim skokom od 8,06 metara. Pričalo se da je ovaj rezultat zabeležio nakon saveta o zaletu od nemačkog takmičara Luza Longa, međutim Džesi je demantovao spekulacije rekavši da je razgovor sa Longom imao nakon skoka. Njegovo četvrto zlato stiglo je u štafeti 4 x 100 metara, u kojoj je Ovens bio ključni deo tima koji je postavio novi svetski rekord od 39,80 sekundi.

Uprkos pričama da Adolf nije čestitao Džesiju na pobedama, situacija je sasvim suprotna. Ono što je zanimljivo jeste da predsednik SAD-a Frenklin D. Ruzvelt nije čestitao Ovensu, šta više nije poslao ni telegram. Posle parade, Ovensu nije bilo dozvoljeno da uđe kroz glavna vrata Valdorf Astorie, umesto toga bio je primoran da na prijem dođe teretnim liftom.

Džesi Ovens je dokazao u Berlinu, pa i nakon toga da je bio sanjar koji je mogao da ostvari snove drugih, govornik koji je mogao da natera svet da sluša i čovek koji je pružao nadu milionima mladih ljudi. Tokom svog života radio je sa omladinom, deleći sebe i ono malo materijalnog bogatstva koje je imao. Na ovaj način Džesi Ovens je bio podjednako šampion na igralištu najsiromašnijih naselja kao i na Olimpijskim igarama.

Preminuo je od komplikacija usled raka pluća 31. marta 1980. godine u Tusonu, Arizona ostavivši za sobom tri ćerke Gloriju, Marlen i Beverli. One danas rade u okviru Fondacije Džesi Ovens. Fondacija se bavi pružanjem finansijske pomoći, podrške i usluga mladima sa neiskorišćenim potencijalom kako bi razvili svoje talente, proširili svoje vidike i postali bolji građani.