Sredozemno more zapljuskuje obale tri kontinenta, Evrope, Azije i Afrike. Iako danas Srbija nema izlaz na more, zbog kulture, tradicije i istorije vezuje se za to područje te pripada zemljama Sredozemlja. Istovremeno Olimpijski komitet Srbije je kao pravni naslednik Jugoslovenskog olimpijskog komiteta i danas član MKMI i učesnik Mediteranskih igara.

Ne tako davne 1979. godine domaćin Igara bila je Jugoslavija i grad Split. Kako je naša zemlja izabrana za organizatora jedne tako velike sportske manifestacije možete pročitati u tekstu koji sledi.

Naime, sve je počelo 1969. godine i idejom Milana Ercegana, tadašnjeg potpredsednika SOFK-e Jugoslavije, o Splitu kao domaćinu Mediteranskih igara. Mihovil Rađa, delegat Hrvatske pri Jugoslovenskom olimpijskom komitetu se složio sa idejom i na proleće iduće godine projekat je krenuo sa realizacijom. Međutim, treba napomenuti da Split nije bio jedini jugoslovenski grad koji se kandidovao za domaćina Igara. I Rijeka je takođe bila kandidat. Nakon niza sastanaka sa najvišim predstavnicima SFK Hrvatske i Jugoslavije u Zagrebu i Beogradu izboreno je pravo Splita da se kandiduje uz prethodnu eliminaciju Rijeke. Kao razlog eliminacije Rijeke bile je navedena prednost Splita kao grada koji je uživao zavidnu sportsku tradiciju i koji je potencijalno mogao organizovati Mediteranske igre. Nakon dobijenih saglasnosti sportskih organizacija Split je pripremio dokumentaciju, uključujući i vrlo kvalitetan i značajan propagandni materijal, i dostavio je Međunarodnom komitetu Mediteranskih igara u Atini 5. oktobra 1971. godine za Kongres Mediteranskih igara u Izmiru, gradu u kojem se odlučivalo o domaćinu idućih igara.

Mihovil Rađa je zajedno sa Časlavom Veljićem, sekretarom Komisije za međunarodne odnose Jugoslovenskog saveza organizacija za fizičku kulturu, otputovao u Izmir 5. jula 1971. godine. Svrha ovog trodnevnog boravka bila je da se upoznaju sa organizacijom jedne tako velike sportske manifestacije. Isto tako cilj je bio dogovoriti boravak splitske delegacije u vreme održavanja sastanka Međunarodnog komiteta Mediteranskih igara 5. oktobra 1971. godine. Časlav Veljić je iskoristio priliku da pregleda lokacije koje su bile namenjene za smeštaj 220 sportista iz Jugoslavije. Uz pomoć Turguta Atakolua, predsednika Organizacionog komiteta igara u Izmiru, Mihovil Rađa, sekretar splitske SOFK-e i Željko Ivanišević iz veslačkog kluba Gusar, osmislili su i održali prezentaciju o gradu Splitu u hotelu Efes u Izmiru. Da bi ova prezentacija bila upečatljiva i što bolja, organizovan je i kamion koparskog špeditera pun raznog propagandnog materijala o gradu Splitu. Međutim, Suad Erler, član Međunarodnog olimpijskog komiteta i Međunarodnog komiteta Mediteranskih igra je zaustavio kamion na granici s Turskom, a u samom hotelu Efes dodelio je bolji izložbeni prostor, u glavnom holu hotela, izaslanicima Alžira, sve vreme ignorisao predstavnike Jugoslavije i bilo je evidentno da su njegove simpatije na strani Alžira. Ovo je zahtevalo oštru reakciju predstavnika naše zemlje. Delegacija iz Splita tražila je poštovanje fer-pleja i isti status kao što se daje Alžiru. Pale su i teške rieči, a Časlav Veljić, generalni sekretar Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, je zapretio povlačenjem jugoslovenskih sportista sa Igara u Izmiru. Tako su Mihovil Rađa i Željko Ivanišević dobili priliku da prezentuju u glavnom hodniku hotela i tako ravnopravno učestvuju u promociji Splita kao kandidata za VII. mediteranske igre. Ipak, nakon sjajne prezentacije i uprkos svim naporima, Alžir je izabran za domaćina Mediteranskih igara 1975. godine, a našoj delegaciji je obećano da će sledeće Igre biti u Splitu. Na Kongresu Međunarodnog komiteta Mediteranskih igara u Alžiru 22. avgusta 1975. godine je pobedila kandidatura Splita za domaćina osme sportske smotre Mediterana. Glasanje je bilo tajno, Split je dobio 16 glasova, njegov konkurent Kazablanka 9, dok je 1 listić bio prazan.