Sport je čudna igra i nije nimalo slučajno da neko ko nema očekivanja, pobedi. To se desilo i na Zimskim olimpijskim igrama 2002. godine. Australijski šort trek takmičar Bradbury Stiven i njegovo zlatno odličje bilo je upravo potvrda toga, kao jedno od najvećih iznenađenja u istoriji sporta.

On nije krenuo na ZOI sa visokim ciljevima, vodio se čuvenom Kubertenovom izrekom „Važno je učestvovati“. U četvrtfinalu je završio na trećem mestu, samim tim njegovo takmičenje je trebalo tu da se završi. Međutim, na razglasu je javljeno da je jedan klizač diskvalifikovan zbog ometanja drugog takmičara, pa je tako Steven kao drugi u toj trci ušao u polufinale. U trci je sve do samog kraja bio je poslednji, ali u brzom klizanju guranje je dozvoljeno i tri  igrača su pala, tako da je Bradbury ušao u finale. Finalna trka kreće isto kao i polufinalna. Kako je bio svestan da posle prethodne četiri trke neće imati više energije, a ujedno  je bio i najstariji, nije se trudio da bude među takmičarima koji su bili u vođstvu. Klizao je poslednji i nadao se da će se neki od njih zapetljati. Prva četiri igrača počela su da se guraju i pali su u poslednjoj krivini. Svi bi rekli, nema teorije da se ponovi isto, koja je verovatnoća za takvo nešto. Trka je proglašena validnom, Bradbury je raširio ruke i shvativši da je olimpijski pobednik. Ovom pobedom postao je prvi  trkač sa južne hemisfere sa zlatnom olimpijskom medaljom.

„Ne, ova medalja nije za ove dve trke, koje nisam zaslužio da dobijem. Ova medalja je otplaćivanje duga za sve što sam preživeo za ovih 29 godina.“ – rekao je posle trke Bredberi.

Pod tim mislio je na 1994. godinu kada je na trci Svetskog kupa rasekao butinu klizaljkom drugog igrača, izgubio četiri litara krvi, dobio 111 šavova na rani i jedva ostao živ. Tri godine kasnije, opet na trci Svetskog Kupa, pao je i polomio vrat.  Osam nedelja je proveo u invalidskim kolicima.

Ni u zemlji ga nisu mnogo cenili, jer se bavio, kako kažu, glupim i nepoznatim sportom. Preko noći sve se promenilo. Postao je jedan od najpopularnjih sportista u Australiji. Uspeh mu je doneo i slavu i novac.  Napisao je knjigu „The last man standing“, koja je jedna od najprodavanijih knjiga u Australiji.