Džordž Fič, ataše američke ambasade u Kingstonu i biznismen Vilijam Maloni videvši lokalnu zabavu puškarat, nešto slično suvozemnom bobu, došli su na ideju da bi bob tim Jamajke bio prava atrakcija. Predsednik Olimpijskog komiteta Jamajke je podržao ideju. Iako je bob zimski sport,  prvi uslov za ovaj sport jesu brze noge, što za Jamajku nije bio problem. Fič i Maloni su predložili ideju sprinterima, međutim odbili su ponudu da budu deo tima. Rešenje su našli u dobrovoljcima iz Odbrambenih snaga. Formirana je posada koju su činili  Dadli Stouks, Devon Heris, Majkl Vajt i Kasvel Alen. Uz sredstva koja su obezbedili Fič i Turistička zajednica Jamajke, obuka je sprovedena u Kanadi i Austriji u okviru priprema za Zimske olimpijske igre 1988. godine. Kada su stigli na Igre i pre nego što je počelo samo takmičenje, momci su bili prava atrakcija. Na Igre su došli sa pozajmljenim bobom i bez pravog treninga na ledu.

Imali su veliku podršku publike i uz nekoliko grešaka uspeli su da završe prvu trku, što je bio veliki uspeh. Nažalost nisu uspeli da završe takmičenje. U narednoj trci, iako su imali odličan start i dobro prolazno vreme, posle jedne greške su se prevrnuli. U publici je nastao muk. Svi su bili uplašeni. Nastaje trenutak kao iz bajke, iako ugruvani, izlaze iz boba, aIi odulučuju da završe trku. Gurajući bob dolaze do cilja, uz ogromnu podršku i oduševljenje publike. 

Pojavili su se i na narednim ZOI u Albervilu 1992. gde su bili među poslednjima.

Međutim, svoj nesvakidašnji uspeh nastavlju na Olimpijskim igrama u Lilehameru 1994. godine. Zauzeli su 14. mesto i za sobom ostavili timove SAD, Italije, Rusije i Francuske. 

I danas su velike sportske zvezde i simbol pravih vrednosti. Po njihovoj priči, snimljen je i poznati film „Cool runnings“. 

Čuveni bob tim penzionisao se 2002. godine, ali će zauvek ostati upamćen kao fenomen, prvi bob tim iz tropskih krajeva ikada viđen na jednom zimskom takmičenju.