Dušan Milošević je bio srpski, potom jugoslovenski sportista i olimpijac. Bio je učesnik na Olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. godine zajedno sa Dragutinom Tomaševićem. Dušan i Dragutin su ujedno bili prvi srpski olimpijci.
Rođen je 01. juna 1894. godine u Stragarima, varošici u blizini Kragujevca. Bio je svestran sportista, takmičio se u atletici, plivanju i fudbalu. Jedan je od osnivača BSK fudbalskog kluba iz Beograda.
U kvalifikacionoj trci na 100 metara u Košutnjaku 20. maja 1912. godine je pobedio i to sa vremenom od 12 sekundi čime je obezbedio učešće na Olimpijskim igrama iste godine. Narednog meseca je u Stokholm otputovao vozom sa tri kofera, a 23. juna na Igrama je u svojoj kvalifikacionoj grupi na cilj stigao treći. Sa vremenom od 11,6 sekundi nažalost nije obezbedio plasman u drugo kolo, kako su dalje išla prva dva takmičara iz grupe.
Kako beleže hroničari, vreme prvoplasiranog je bilo dostižno za Miloševića, međutim i da je obezbedio plasman u sledeći krug, ne bi bio sposoban da se takmiči, jer je imao bolove u stomaku. On se na samom cilju srušio, a lekari su pretpostavili da je otrovan arsenom. Dušan je prenesen u bolnicu u Stokholmu gde je posle lekarskih ispitivanja u njegovom telu definitivno pronađen arsen, što ukazuje da je bio otrovan. U bolnici je proveo nekoliko nedelja. Prilikom njegovog oporavka ga je posetio i predsednik Olimpijskog komiteta Pjer de Kuberten sa svojom ćerkom, koji je insistirao da se sprovede istraga. Ista je otvorena od strane švedske policije, međutim počinilac nikada nije pronađen.
Nakon oporavka je otišao u Berlin radi školovanja i tamo izučio za rudarskog inženjera, da bi vodio očev rudnik. Međutim, posle Drugog svetskog rata Miloševiću su nove vlasti oduzele rudnik.
Kada se preselio u prestonicu bio je odbrambeni igrač BSK-a, iz kojeg je kasnije nastao OFK Beograd.
Dušan Milošević je umro 19. maja 1967. godine u Beogradu gde je i sahranjen.