Prve Igre održane su kao „Međunarodna zimska sportska nedelja”, a naziv Zimske olimpijske Igre dobile su 1925. na Kongresu MOK u Pragu. Protivnici organizovanja Igara bile su skandinavske zemlje koje su želele da sačuvaju ekskluzivnost „Nordijskih igara” (održavale se od 1901.), pa je MOK zimske sportove uvodio u program Letnjih igara. Umetničko klizanje debitovalo je u Londonu 1908, a hokej u Antverpenu 1920.

Prvi zimski olimpijski šampion bio je Amerikanac Čarls Džutrou (brzo klizanje, 500 m). Hokejaši Kanade pobedili su u svih pet utakmica sa gol razlikom 110:3. Gradovi protivkandidati: nije ih bilo, odlukom MOK organizator Letnjih igara (Francuska) imala je pravo da organizuje i Zimske igre.

Jugoslavija u Šamoniju učestvuje sa četvoricom predstavnika u skijaškom trčanju (kros kontri). Najbolji plasman ostvario je Švgelj zauzevši 32. mesto u trci na 18 km, ali 36 minuta iza pobednika, Kajzelj je bio 34, Zinaja 36, a Pandaković je odustao. Na 50. km odustali su i Pandaković i Švigelj, a Zinaja je na cilj stigao posle više od devet časova i ostao bez zvaničnog plasmana jer su sudije odavno otišle sa cilja.