Ovo su bile poslednje Igre za vreme predsedničkog mandata Pjera de Kubertena. Od 25. januara do 5. februara 1924. godine, kao uvodna manifestacija održana je Međunarodna nedelja zimskih sportova, koju će MOK kasnije proglasiti za Prve zimske olimpijske igre. Prvi put na svečanom zatvaranju Igara pojavile su se zastave MOK, zemlje domaćina i zemlje domaćina narednih Igara i to je ostalo nepromenjeno do danas. Promovisan je olimpijski moto „Brže, više, jače“ (Citius, Altius, Fortius), čiji je autor Anri Didon, dominikanski kaluđer koji je časove telesnog vežbanja u Arkej školi u Parizu počinjao tim rečima. Junak Igara, uz Džonija Vajsmilera, bio je finski trkač Pavo Nurmi koji je zabeležio pet pobeda u četiri trke.
Jugoslavija učestvuje sa 37 sportista i prvi put osvaja medalje i to zlatne. Učinio je to gimnastičar Leon Štukelj osvojivši prva mesta u višeboju i na vratilu.

Sportisti koji su učestvovali:

Atletika: Stanko Perpar, Veljko Narančić, Peroslav Ferković, Đuro Gašpar, Aleksa Spahić

Biciklizam: Đuro Đukanović, Josip Kosmatin, Koloman Sović, Milan Truban

Gimnastika: Leon Štukelj, Janez Porenta, Stane Žilič, Stane Derganc, Mihael Oswald, Stane Hlastan, Rastko Poljšak, Jože Primožič

Konjički sport: Vladimir Seunig

Plivanje:Vlado Smokvina, Atilije Venturini, Đura Sentđerđi, Ante Roje, Ivo Pavelić

Rvanje: Nikola Grbić, Stevan Nađ

Tenis: Đorđe Dunđerski 

Fudbal: Dragutin Vrđuka, Stjepan Vrbančić, Eugen Dasović, Marijan Marjanović, Rudolf Rupec, Janko Rodin, Dragutin Babić, Dušan Petković, Emil Perška, Vladimir Vinek, Emil Plazzeriano.