Norveški Lilehamer imao je čast da ugosti najbolje sportiste sveta u „neolimpijskoj godini” jer su Igre održane samo posle dve godine da bi se razdvojile letnje i zimske Olimpijade. Rekordnih 67 država imalo je predstavnike u Lilehameru, a među debitantima su bile i one koje su od Albervila postale nezavisne: Bosna i Hercegovina, Ukrajina i ostale „bivše sovjetske”, Češka, ali i Američka Samoa, Trinidad i Tobago i Izrael.
Italijanka Manuela di Čenta osvojila je medalje u svih pet trkačkih disciplina, Švajcarkinja Freni Šnajder je u alpskom smučanju kompletirala zbirku medalja, a Kanađanka Mirijam Bedard pobedila je u obe discipline bijatlona. Norveški klizač Johan Olaf Kos, danas član MOK, do tri pobede u brzom klizanju došao je uz tri svetska rekorda. Najbolji učinak imali su predstavnici i predstavnice Rusije sa 23 osvojene medalje, u Norvešku su otišla tri odličja više, a u vrhu su završili Nemci sa 24 medalje i nikada uspešniji Italijani sa 20. U brzom klizanju na kratkim stazama dominira Južna Koreja, a Kim Jun Mi sa 13 godina u štafeti na 3000 metara postala je najmlađi nosilac zlatne medalje sa zimskih Igara.
Jugoslavija je treći put propustila Zimske olimpijske igre (prvi put 1932. u Lejk Plesidu, drugi put 1960. u Skvo Veliju, zbog visokih troškova putovanja i slabih izgleda za dobre plasmane), ovog puta zbog sankcija zbog kojih naši takmičari nisu imali dovoljno prilika da ispune norme.