Igre je otvorio predsednik Francuske Fransoa Miteran, a olimpijsku baklju na ceremoniji otvaranja nosio je legendarni fudbaler Mišel Platini. Poslednji put Zimske i Letnje igre održane su iste godine. Nove discipline su brzo klizanje na kratkim stazama, skijanje slobodnim stilom i ženski bijatlon, a u program je vraćen i karling (bio na Prvim igrama 1924). Umesto SSSR učestvovala je ekipa Zajednice nezavisnih država, a prvi put su se pojavile Slovenija i Hrvatska.
Finski skakač Toni Niminen postao je najmlađi osvajač zlatne olimpijske medalje u muškoj konkurenciji. Imao je 16 godina i 259 dana. Norveškii trkač Dale osvojio je tri „zlata”, ali je njegov zemljak Ulvang bio uspešniji jer je imao „srebro” više. Alberto Tomba prvi skijaš koji je odbranio zlatnu medalju u veleslalomu. Posle 68 godina zlatna medalja zimskih Igara otišla je i na južnu hemisferu. Osvojila ju je novozelandska slalomašica Aneliz Koberger. Demonstracioni sportovi su bili ski-balet i brzo skijanje.
Od država nastalih raspadom nekadašnje SFRJ najbrojniji su bili sportisti iz Slovenije (27), a pojavile su se i ekipe Hrvatske (4). Jugoslaviju je predstavljala ekipa od 24 člana u kojoj su bili takmičari iz Srbije, Crne Gore, BIH i Makedonije bez zapaženih uspeha. Najbolji plasman bilo je 29. mesto boba dvoseda.

Zastavu Jugoslavije u svečanom defileu na otvaranju Igara nosila je Marina Vidović.

Sportisti koji su učestvovali:

Alpsko skijanje: Zoran Perušina, Slađan Ilić, Rejmon Horo, Enis Bečirbegović, Igor Latinović, Marina Vidović, Vesn Dunimagloska, Arijana Boras

Biatlon: Mladen Grujić, Admir Jamak, Zoran Ćosić, Tomislav Lopatć

Bob: Borislav Vujadinović, Miro Pandurević, Dragiša Jovanović, Ognjen Sokolović, Zdravko Stojnić

Brzo klizanje: Bajro Čenanović, Slavenko Likić

Skijaško trčanje: Aleksandar Milenković, Momo Skokić, Bekim Babić

Sankanje: Igor Špirić, Ismar Biogradlić