Pod pritiksom Teodora Ruzvelta i američke poslovne zajednice, III Olimpijske igre se održavaju u Sent Luisu, umesto u Čikagu gde je prvobitno planirano. Ove Igre su ponovile iste greške iz 1900. godine. Takmičenja su razvučena tokom četri meseca trajanja, a takođe su bile deo Svetske izložbe. Na ovim Igrama učestvovalo je 12 zemalja, jer su postojale dve velike prepreke. Prva je bila velika udaljenost, a druga je bila političke prirode. Na ovim Igrama Pjer de Kuberten se nije pojavio zbog paralelnog organizovanja „Igara za obojene“ koje su bile u skladu sa rasističkom tradicijom juga. Pored redovnog takmičenja za belce, organizovala su se i takmičenja za Filipince, Indijance, kao i za crnce iz Amerike i Turske. Na insistiranje Olimpijskog komiteta Amerike, dozvoljeno je jednom crncu da se takmiči na pravim Igrama. To je bio Džordž Poudž koji je u trci sa preponama na 200m osvojio treće mesto. Posle ovih Igara, MOK je doneo odluku da se rasizam ne toleriše i u tome se istrajalo.
Ovo su prve Olimpijske igre koje su se održale van Evrope i prvi put su podeljene zlatna, srebrna i bronzana medalja. U Atini i Parizu su pobednici dobijali srebrnu medalju, diplomu i maslinovu granu.