Posle 1944. i Igara koje nisu održane zbog II svetskog rata i 1952. godine kada je domaćinstvo dobio Oslo, Kortina d’ Ampeco, italijanska varoš u Dolomitima najzad je dobila priliku da ugosti najbolje zimske sportiste sveta. Najveća novost je bila pojava sportista iz SSSR koji su uspeli i da osvoje prve medalje za tu državu. Bez obzira na to što su se prvi put pojavili na Igrama u Moskvu su odneli čak 16 medalja, prestigavši Austrijance sa osvojenih 11 i Šveđane sa deset odličja. Velika zvezda bio je austrijski skijaš Toni Zajler koji je postao prvi čovek koji je pobedio u sve tri discipline alpskog skijanja, slalomu, veleslalomu i spustu. Finci su predstavili novi stil skakanja, danas jedini koji se viđa na takmičenjima, sa rukama uz telo a ne ispred glave, i uzeli zlato I srebro, a Sovjeti su osvojili sedam od 12 medalja na brzom klizanju. Najuspešniji je bio Jevgenij Grišin.
Igre u Kortini bile su poslednje na kojima su se takmičanja u umetničkom klizanju održavala na otvorenom, a centralni objekat bio je Ledeni stadion sa 7.000 mesta. Hokej na ledu, u kome su zlatnu medalju Severnoamerikancima „oteli’ hokejaši iz Sovjetskog Saveza. Meč je igran pred 12.000 ljudi na Olimpijskom stadionu.
Prvi put takmičenja sa Zimskih igara prenosila je TV. Jugoslaviju je predstavljalo sedamnaestoro sportista:
Sportisiti koji su učestvovali:  

Alpsko skijanje: Franc Cvenkelj, Ludvik Dornig, Jože Ilija, Slava Župančić

Nordijsko skijanje: Zdravko Hlebanja, Janez Pavčić, Cveto Pavčić, Matevž Kordež. Štefan Robač, Amalija Belaj, Mara Rekar, Nada Birko, Biserka Vodenlič

Skijaški skokovi: Jože Zidar, Albin Rogelj, Janez Polda, Janez Gorišek.