Igre 1952. godine organizovao je glavni grad Norveške, Oslo. Program je ostao isti kao i u Sent Moricu uz nešto više učesnika, a vratili su se sportisti iz Nemačke i Japana. Igre je otvorila Princeza Ragnhilda. Prestonica Norveške, bio je prvi i do danas jedini glavni grad neke države koji je organizovao Zimske olimpijske igre (Sarajevo je postalo glavni grad kasnije). Prvi put za zimske igre upaljena je olimpijska vatra, ali nije doneta iz Grčke već je zapaljena na štednjaku u rodnoj kući Sondrea Nordhajma, utemeljivača modernog skijanja, posebno skokova. Isti ritual ponovljen je 1960. (Skvo Veli) i 1994. (Lilehamer).
Junak Igara bio je norveški brzi klizač Hjalmar Andersen koji je osvojio tri zlatne medalje i pomogao domaćinima da potvrde primat u zimskim sportovima. Norvežanin Stejn Erikson je prvi pobednik u alpskom smučanju koji nije iz alpskih zemalja. Prvi put održana su trkačka takmičenja za žene.
Jugoslavija je u Oslu imala samo šestoro takmičara, a najbolji plasman postigao je Janko Štefe 13. mestom u spustu i to je bio dotad najbolji plasman naših alpinaca. U ekipi su prvi put i sportiskinje Nada Birko 14. a Angela Kordež 16. na 10 km.

Sportisiti koji su učestvovali: 

Alpsko skijanje: Janko Štefe, Valentin-Tine Mulej

Nordijsko skijanje: Nada Birko, Angela Kordež

Skijaški skokovi: Janez Polda, Karel Klačnik