Zbog II svetskog rata igre 1940. godine nisu održane u Saporu, u Japanu, one 1944. čiji je domaćin trebalo da bude italijanska Kortina d’ Ampeco su, takođe, preskočene, a prvi posleratni domaćin bio je švajcarski Sent Moric, drugi put u pet izdanja zimskih Igara. Siromašna Evropa, čak i Švajcarska, uspela je da organizuje igre na kojima nije bilo mesta za sportiste iz Nemačke i Japana. Najuspešnije zemlje bile su Švedska, Norveška i Švajcarska. Najuspešniji takmičar bio je Francuz Anri Orije (alpsko smučanje) sa osvojene tri medalje.
Iz SAD došle su dve ekipe hokejaških asocijacija (AAU i AHA) i prouzrokovale sukob između MOK i domaćina. MOK je priznavao Američku amatersku uniju, a Švajcarci su dozvolili ekipi AHA da se takmiči. Epilog: turnir je priznat, ali bez rezultata Amerikanaca koji su bili četvrti.
Jugoslaviju je predstavljala grupa od 17 sportista. Najbolje plasmane postigli su trkači na 50 km: Knifić 14, Smolej 15 i Kordež 16.

Sportisiti koji su uičestvovali:

Alpsko skijanje: Jože Bertoncelj, Franci Čop, Matevž Lukanc, Slavko Lukanc, Saša Molnar, Valentin-Tine Mulej i Ciril Praček

Skijaško trčanje: Alojz Klančnik, Jože Knific, Matevž Kordež, Tone Pogačnik, Tone Razinger i Franc Smolej

Ski skokovi: Karel Klančnik, Janko Mežik, Janez Polda i Franc Pribošek.