Prve moderne Olimpijske igre održale su se u aprilu 1896. godine zahvaljujući inicijativi Pjera de Kubertena i nekolicine učenih ljudi. Oni su na osnivačkom kongresu MOK-a koji se odigrao na pariskom univerzitetu Sorbona, doneli odluku da se Igre održe u njihovoj prapostojbini Grčkoj. Uprkos velikim preprekama, to je bilo do tog trenutka najbolje organizovano sportsko takmičenje, na kojem se pojavilo preko 40000 ljudi. Najveći deo sportskih takmičenja se održao na Panatanaiko (Mermernom) stadionu u Atini. Sportski događaj koji je najvredniji pomena je maraton – disciplina koja je osmišljena za tu priliku. Pobednik maratona bio je grčki pastir Spiridon Luis koji postaje nacionalni heroj. Od sportova nazastupljenija je bila atletika sa 12 disciplina. Pobednici su dobijali venac od grančica divlje masline iz Olimpije, ručno oslikanu diplomu i srebrnu medalju.
Kraljevina Srbije nije učestvovala na Prvim modernim Olimpijskim Igrama, ali je Kralj Aleksandar I Obrenović bio jedini strani vladar pozvan od strane grčkog kralja Đorđa I. Na svečanom otvaranju je podignuta srpska zastava i intonirana srpska himna.