Slavica Tomićević: „Svi sportisti sanjaju odlazak na OI!”

Slavica Tomićević je rođena 3. maja 1957. godine u Opariću. Za reprezentaciju Jugoslavije beleži 117 nastupa i osvajačica je srebrne olimpijske medalje na Igrama u Moskvi 1980. godine.

Imena i prezimena generacije čiji je obris postojan na nezaustavljivom putu uspeha jugoslovenskog rukometa u drugoj polovini dvadesetog veka danas svedoče o izuzetnim rezultatima u ovom sportu tokom tog perioda. Ženska jugoslovenska reprezentacija prvu olimpijsku medalju, srebrnu, osvaja na OI u Moskvi 1980.godine i udara temelj četiri godine pre istorijskog nastupa u Los Anđelesu, kada su zlatne medalje u rukometu osvojile obe naše selekcije.

Svako ko se bavi bilo kojim sportom sanja da ode na OI. Meni je pripala ta čast da 1980. godine budem član ekipe. Bile smo druge posle Sovjetskog saveza koji je bio neprikosnoven na tim Igrama. Nama je bio cilj da osvojimo jednu od medalja, jer je bilo nemoguće biti prvi pored ekipe kao što je sovjetska.

Karakteristika rukometnog turnira na OI u Moskvi je ta što je samo šest zemalja učestvovalo, a zbog političkih razloga i bojkota nisu bile prisutne zemlje zapadnog bloka. Zemlje istočnog sveta su u to vreme dominirale rukometom. Danas je slučaj da su Švedska, Danska, Norveška ili Nemačka preuzele primat. Istorijski uspeh je nastupio 1984. godine kada su i žene i muškarci bili prvi, ali tada SSSR nije nastupao, pa je konkurencija našim selekcijama bila olakšana. Zemlje zapadnog sveta su tek bile u usponu na rukometnoj sceni. Bez obzira na politički kontekst, doživljaj u olimpijskom selu je fenomenalan i to mesto nudi skoro sve vidove zabave. Na treninzima kod Vinka Kandije u Radničkom smo ponekad igrali fudbal i košarku na zagrevanju, ali ovde nismo mogle jer su se tereni nalazili van olimpijskog sela. Sa tih Igara i dalje čuvam fotografiju sa kubanskim atletičarem Albertom Huantorenom. U našoj delegaciji se rado setim Slobodana Kačara, koji je tada osvojio zlatnu medalju. 


Autor: Relja Barać