Marica Stražmešter: „Iskustvo koje prenosim deci je najveći benefit”

Marica Stražmešter rođena je 28. avgusta 1981. godine u Kikindi. Vlasnica je aktivnih državnih rekorda u plivanju i učesnica na Olimpijskim igrama u Sidneju i Pekingu

Verovatno ni ne sluteći kojom će se stazom kretati plivačka karijera, danas taj momenat ima veliku važnost jer joj plivanje donosi svakodnevnu radost i motiv, zadovoljstvo što kroz rad sa decom može da približi značaj bavljenja sportom, zdravim životom i usmeri ih na pravi način.

Danas radim kao trener plivanja i nastavnik fizičkog vaspitanja i deca me često pitaju za iskustvo i doživljaj odlaska na Olimpijske igre. To se provlači kroz svakodnevni život. Najčešće se to odnosi da li sam upoznala Majkla Felpsa i da li sam osvojila medalju. Međutim, retko ko se seti da pita šta je potrebno da bi se otišlo na OI, koliko rada i odricanja je potrebno. 

Faktori koji su devedesetih godina prošlog veka bili nezaobilazni u karijerama svih sportista sa ovih prostora ostavli su trag i u njenoj karijeri. Zbog kompleksnosti političke situacije u SR Jugoslaviji i ratnog stanja 1999. godine sa 17 godina odlazi u Španiju u La Korunju, gde je pripreme za postizanje olimpijske norme sprovodila u jednom lokalnom klubu.

Taj period je doneo izvestan šok za mene, jer sam morala da promenim državu. Bila sam odvojena od roditelja i morala sam sama da se snalazim sa 18 godina oko troškova i sponzora. Za nastup na OI u Sidneju nisam bila mentalno spremna jer sam imala tek 18 godina. Nakon tih Igara, odlučila sam da napravim pauzu i vratila sam se u Španiju. Nakon šestogodišnje pauze, na nagovor trenera, usledio je povratak u bazen i ispunjavanje norme za Peking. Mentalno sazrevanje i iskustvo između dva nastupa na OI doprineli su da se vrednost i veličina odlaska na Igre sagleda na pravi način.

Osećaj u olimpijskom selu je fenomenalan i to pogotova kada se dođe iz malog grada i sredine, kao što je moja. Delegacija iz Srbije je bila smeštena u dve zgrade. Stvorili smo prijateljsku atmosferu i sjajan ambijent. Bilo je raznih sportista i sportistkinja. Sećam se da je jednom prilikom padala kiša i da je Jelena Janković napravila improvizovanu kabanicu od obične crne kese da bi se zaštitila. Iznenadila me je koliko je bila skromna i opuštena, pogotovo znajući koliku je popularnost imala tih godina. Nenad Zimonjić je osoba koju rado spomenem i koji je ostavio utisak pravog profesionalca sa divnim manirima. Iz plivačkog sveta je za mene najupečatljiviji bio Milorad Čavić. Uvek mi je rado delio savete i bio oslonac u karijeri.

Jednom kada odeš na Olimpijske igre, ti si olimpijac zauvek. Ostaje da mi koji smo imali takvo iskustvo širimo duh i edukujemo mlade o mogućnostima koje mogu da dobiju kroz bavljenje sportom. 

Autor: Relja Barać