Andrija Gerić: „U Atlanti smo prvi put surfovali na internetu!”
Andrija Gerić rođen je 24. januara 1977. godine. Sa reprezentacijom Jugoslavije, državne zajednice Srbije i Crne Gore i Srbije zabeležio je četiri učešća na Olimpijskim igrama u odbojci. Osvajač je bronzane olimpijske medalje u Atlanti 1996. godine i zlatne u Sidneju 2000. godine. Nosilac je pojedinačne nagrade za najboljeg srednjeg blokera takmičenja u Sidneju.

Poslednje učešće odbojkaške reprezentacije Jugoslavije na olimpijskom turniru bilo je 1980. godine u Moskvi. Melem na ranu zbog političkih sankcija uvedenih u svitanje Igara u Barseloni 1992. godine dolazi u Atlanti. U međuvremenu su sankcije ukinute i sportisti iz Jugoslavije su mogli nastupiti na Olimpijskim igrama 1996. godine u Atlanti.

Dolazak i boravak u Sjedinjenim Američkim Državama nosio je određene specifičnosti, u vidu neviđenih mera bezbednosti i novih tehnologija, koje do tada nisu bile implementirane. Andrija se seća da su tada postojale velike kamere i skeneri, u koje su ubacivali stvari da bi prošli kontrolu. Pored su stajali ljudi sa opremom i puškama, koji su u stopu pratili sportiste, sa specijalno obučenim psima. Opsežne sigurnosne mere su bile na vrhunskom nivou u olimpijskom selu. 
Prvi put sam se na tim Igrama susreo sa internetom, koji u to vreme praktično nije ni postojao u Jugoslaviji. Bilo je zanimljivo koristiti izvesnu vrstu onlajn ‚‚četa koju smo otkrili i često u olimpijskom selu tako ubijali vreme.

Smeštaj u selu je sadržao televizor u hodniku, na kojem su mogla da se prate ostala takmičenja. Seća se jednog Mongolca, izrazito krupnog i snažnog, s visinom od preko dva metra. Voleo je da gleda rvanje. Na prvi pogled delovao je zastrašujuće fizičkim karakteristikama. Dok je on gledao rvačke okršaje, nekoliko desetina ostalih takmičara ćutke je sedelo i gledalo rvanje, jer niko nije imao hrabrosti da mu sugeriše da promeni na neki drugi sport ili meč, plašeći se da će ustati besan. Tek nakon što se takmičenje završi i on ode, mogli su da prebacuju na drugi kanal. Jugoslovenski kosarkaši imaju rešenje. Kupili su televizor i ozvučenje i smestili u jednu od soba u kojima su boravili, te su kasnije tamo gledali takmičenja.

Bilo mu je to prvo učešće na Igrama i nastup koji nosi posebnu emociju. Otvaranje svakih igara nosi karakterističnu draž i uvek postoji želja da se uhvati najlepši trenutak veličanstvene ceremonije. 
Tadašnja delegacija je prenela informaciju da iz nekog razloga nije dozvoljeno unositi fotoaparate na ceremoniju i nažalost, uspomena tih trenutaka je izostala. Često se govorilo da italijanska delegacija uvek dođe u najlepšim i najgalantnijim uniformama i odelima na otvaranje. Takav utisak nije izostao ni u Atlanti.

Autor: Relja Barać